Beogradski EXPO 2027 funkcioniše kroz namerno zamršenu organizacionu strukturu koja prepliće različitu terminologiju, pravne okvire i finansijske mehanizme. Ova složenost narušava transparentnost i omogućava da se građevinski projekti širom Srbije proguraju pod okriljem EXPO-a, daleko izvan same lokacije izložbe.
Uprkos opsežnim istraživanjima, i dalje ostaje nejasno koji projekti zaista čine deo projekta Beograd EXPO 2027, a koji jednostavno iskorišćavaju njegov pravni okvir.
- (Ne)vidljivi mehanizmi (zlo)upotrebe javnih resursa, Milovanović Rodić, Nenadović, Rodić i Đukić
- Nema nazad, samo napred – na tom putu jedino stoji javni interes (EKSPO 2027), Ministarstvo Prostora
Mehanizmi širenja
Više isprepletanih i nedefinisanih termina koristi se naizmenično, bez jasnog razgraničenja.
Ovi termini drastično variraju u obimu: od 25 hektara, koliko je Međunarodni biro za izložbe (BIE) predvideo za tromesečnu izložbu, pa sve do 33 ha, 83 ha, 243 ha, 373 ha, ili pak tvrdnji zvaničnika da je cela Srbija EKSPO. Zbog toga je nemoguće utvrditi stvarni obim projekta, njegove troškove, kao i to koje su infrastrukturne investicije istinski povezane sa izložbom, a koje iskorišćavaju njen pravni okvir.
Ova nejasnoća nije slučajna. Kako istraživači ističu u „(Ne)vidljivi mehanizmi (zlo)upotrebe javnih resursa: Projekat EKSPO Beograd 2027“: „Terminološka konfuzija oko projekta EXPO Beograd 2027 nije ni beznačajna ni slučajna, već je direktno uticala na sposobnost razumevanja obima, nadležnosti i načina na koji se planira i upravlja projektom.“
O ključnim terminima:
- Projekat „Beograd EKSPO 2027“, definisan Zakonom o posebnim postupcima Republike Srbije iz 2023. godine, omogućava vladi da bilo koji projekat proglasi povezanim sa EKSPO-o, i to bez unapred propisanih kriterijuma. Ovako proglašeni projekti prolaze kroz ubrzane procedure: skraćena je javna rasprava (sa 45 na 15 dana), pragovi za nabavke su uvećani 8-12 puta i eliminisane su žalbe. Zakon nema geografska ograničenja, rok važenja, niti limitira broj faza projekta.
To stvara sistemsku diskriminaciju u građevinskoj industriji i procesima planiranja.
- (Ne)vidljivi mehanizmi (zlo)upotrebe javnih resursa, Milovanović Rodić, Nenadović, Rodić i Đukić
- Investicioni plan „Skok u budućnost — Srbija EKSPO 2027“ povezuje više od 100 projekata širom Srbije u program vredan 18 milijardi evra, koji obuhvata infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu, zdravstvo i turizam. Predsednik Vučić ga je najavio u januaru 2024. godine, ali on zvanično ne postoji. Kada je Transparentnost Srbija zatražila informacije, Vlada je odgovorila da to nije strateški dokument, da ga nije izradila državna uprava, niti su u njegovom kreiranju učestvovali zaposleni ili spoljni saradnici.
Uprkos tome što pravno ne postoji, ovaj program je postao osnov za prekrajanje nacionalnih fiskalnih strategija i budžeta. Vlada sprovodi program koji se nigde ne može pročitati i čiji je proces nastanka potpuno nepoznat.
- (Ne)vidljivi mehanizmi (zlo)upotrebe javnih resursa, Milovanović Rodić, Nenadović, Rodić i Đukić
Za većinu megaprojekata povezanih sa investicionim planom „Skok u budućnost“, EKSPO služi isključivo kao paravan (dok ih Lex specialis za Ekspo sve pravno pokriva). Iako se Ekspo navodi kao opravdanje za investicije, izgradnja akvarijuma, delfinarijuma i tematskog parka neće ni početi pre 2028. godine — dakle, tek nakon što se Ekspo završi. Njihova jedina veza sa izložbom jeste to što će neki od njih biti podignuti na lokaciji EKSPO naselja.
- Izgradnja tematskih parkova, delfinarijuma i Akvatik centra u okviru EKSPO kompleksa neće početi pre 2028. godine, eKapija, Septembar 2025
Za finansiranje 30 novih električnih vozova za beogradsku gradsku železnicu (BG Voz), Vlada Srbije je uzela kredit od 300 miliona evra od Dojče banke, uz podršku Španske agencije za izvozne kredite (CESCE), kako bi tehnički zastarelu i nepouzdanu flotu zamenila vozovima španskog proizvođača CAF (Construcciones y Auxiliar de Ferrocarriles), a zatim je predložila zakon o potvrđivanju tog sporazuma. Iako Vlada zvanično pravda ovu hitnu investiciju od 310,44 miliona evra potrebom da se amortizuje priliv putnika za EKSPO 2027, planirani rokovi isporuke pokazuju da vozila neće stići pre kraja 2029. godine — što znači da će se osoblje i posetioci tokom same izložbe i dalje oslanjati na pomenutu zastarelu i nepouzdanu flotu.
- Srbijavoz od Dojče banke uzima kredit od skoro 264 miliona evra za nabavku 30 vozovoa za BG voz, n1, maj 2026
- Generalni sekretar BIE-ja Dimitri Kerkentzes javno je protivurečio tvrdnjama ministra finansija Siniše Malog, izjavivši da ne može i neće braniti povezivanje 18 milijardi evra drugih infrastrukturnih investicija sa samom izložbom Ekspo. On je insistirao na tome da izložba mora da bude zasebna celina i da košta samo 1–1,3 milijarde evra. Naglasio je da BIE istražuje svaku optužbu za korupciju i da im cilj nije da „popravljaju imidž vlade“, već da osiguraju ispunjavanje tehničkih i bezbednosnih standarda.
Fiskalna pitanja
Fiskalni savet je kritikovao ovaj pristup „planiranja u hodu“, upozoravajući da projekat odvlači resurse iz ključnih oblasti poput zdravstva i beogradskog metroa, dok se istovremeno oslanja na nerealne projekcije rasta i prekomerno zaduživanje, uz opravdanu sumnju u isplativost investicija.
- Politika javnih investicija u Srbiji, Fiskalni Savet, Juni 2024
- Javne investicije na nivou od 7% BDP-a su „izuzetno visoke“. EKSPO i Nacionalni stadion identifikovani su kao dva najveća uzročnika rasta budžetskog deficita u 2024. godini (koji je skočio sa 2,2% na 2,9% BDP-a).
- Fiskalni savet: Plaćanja kamata na državni dug porasla su za 700 miliona evra za samo dve godine (sa 105 na 185 milijardi dinara u periodu 2022–2024). Savet je upozorio da „nepovoljni uslovi koji trenutno prate državno zaduživanje dodatno pojačavaju rizike“ fiskalne ekspanzije.
- Državni otkup ranije privatizovanog zemljišta po cenama i do 100 puta višim od prvobitne prodajne cene predstavlja školski primer prelivanja javnog novca u privatne džepove.
Ukupno devet katastarskih parcela poljoprivrednog zemljišta u Surčinu preneseno je iz bivše PKB korporacije (najvećeg poljoprivrednog konglomerata u Srbiji), deo koji je preostao nakon privatizacije, državi, bez naknade, radi izgradnje Nacionalnog stadiona. Pored toga, iz ove kompanije, koja se od aprila 2021. godine zove Agroindustrijska korporacija, „izvučene su“ još 633 parcele vredne 1,9 milijardi dinara. Podaci su dostupni u novom izveštaju Državne revizorske institucije.
Predviđeni troškovi
Fiskalna strategija strateških projekata prihvaćenih za 2026. godinu je nedavno izmenjena. U revidiranoj verziji, troškovi su značajno porasli, što uključuje i troškove za sam EKSPO.
Procenjena ukupna vrednost projekta izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona sada iznosi 639,57 miliona evra, dok je pre samo pet meseci ta procena bila 575,92 miliona evra — što je skok od 63,65 miliona evra za manje od pola godine.
Projekat linijske infrastrukture i izvora toplotne energije takođe je poskupeo. Sada iznosi 532,83 miliona evra, dok je ranije bio procenjen na 345,55 miliona evra. To je razlika od čak 187,28 miliona evra.