Lex specialis za EKSPO 2027: Legalizovana netransparentnost
Posebnim zakonom usvojenim za projekat EKSPO 2027 u Beogradu, kao i njegovom kasnijom dopunom, vlasti su stvorile pravni okvir koji omogućava trošenje javnih sredstava bez primene Zakona o javnim nabavkama.
Član 14. Zakona o EKSPO 2027 predviđa osnivanje državnih preduzeća sa statusom investitora, na koja se Zakon o javnim nabavkama neće primenjivati. Umesto toga, ova preduzeća će sama definisati sopstvena pravila za javne nabavke i „obezbeđivanje transparentnosti postupka“.
Drugim rečima: institucije koje troše javni novac same određuju kako će ga trošiti.
Ova odredba je operacionalizovana kroz Uredbu o pravilima postupka javne nabavke robe, usluga ili radova neophodnih za realizaciju EKSPO BEOGRAD 2027 („Službeni glasnik RS“, br. 8/2024), koju je Vlada usvojila 6. februara 2024. godine.
Transparentnost Srbija je u Ustanvom sudu podnela inicijativu za ocenu ustavnosti člana 14. Zakona o EKSPO (pod nazivom Poseban zakon za EXPO i njegova primena), ukazujući na ozbiljna proceduralna i ustavna pitanja, uključujući:
- kršenje procedura prilikom donošenja zakona;
- isključivanje EXPO projekata iz sistema javnih nabavki;
- davanje ovlašćenja Vladi da uredbom reguliše oblast koja uopšte nije regulisana zakonom.
Posebno je problematično to što je ovakvo izuzeće suprotno međunarodnim obavezama Srbije, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, koji izričito zahteva transparentne i konkurentne javne nabavke.
Pored toga, zakon je usvojen bez javne rasprave i konsultacija, iako član 77. Zakona o državnoj upravi obavezuje državne organe da obezbede učešće javnosti u izradi zakonskih rešenja.
Pregled veb stranice Ministarstva finansija i portala e-Konsaltacije potvrđuje da nikakva diskusija sa javnošću nije vođena.
Istovremeno, javnosti nikada nisu predstavljene analize ključnih posledica ovog zakona:
- kako će uticati na vlasnike zemljišta koje je predmet eksproprijacije;
- da li se povećavaju rizici od korupcije i preplaćivanja projekata;
- da li se smanjuje kvalitet i ugrožava nadzor nad izgradnjom;
- na koji način se štiti javni interes.
Ova pitanja i dalje ostaju bez odgovora.
Zakon o EKSPO 2027 zato predstavlja opasan presedan kojim se veliki infrastrukturni projekti potpuno isključuju iz sistema kontrole i transparentnosti — i to upravo u trenutku kada se troše milijarde evra narodnog novca.
Ukratko
Za potrebe EKSPO 2027, Vlada je usvojila poseban zakon koji omogućava da se kapitalni projekti sprovode mimo standardnog sistema javnih nabavki. To znači da se milijarde evra javnog novca mogu trošiti kroz poseban, paralelan pravni režim.
Srpski lex specialis je fundamentalno neuporediv sa sličnim aktima donetim za Olimpijske igre u Parizu ili Svetsku izložbu u Osaki. Dok su tamošnji zakoni služili kao privremeni, projektno specifični okviri za globalne događaje, srpski model donosi trajno zaobilaženje standardnih pravnih i urbanističkih zaštita, koje se proteže daleko izvan samog projekta Ekspo.
Kako ovo funkcioniše?
Država osniva posebne kompanije (ove kompanije imaju ulogu investitora za EKSPO projekte)
Ove kompanije su izuzete iz Zakona o javnim nabavkama. To znači da nemaju obavezu da sprovode standardne tendere – rigorozan i strogo regulisan proces koji osigurava da se novac poreskih obveznika troši transparentno i efikasno.
Vlada usvaja posebna pravila. Umesto da procedure budu definisane zakonom, one se uređuju direktno vladinim uredbama.
Javnost nema uvid u procese. Mehanizmi pravnog nadzora su praktično potpuno oslabljeni.
Koliko projekat EXPO 2027 košta?
Procene ukazuju na to da će u okviru EKSPO projekta biti potropeno čak 17,8 milijardi evra javnih sredstava.
Za više informacija o finansijskim aspektima, pogledajte ovde.
Pravni inženjering izvan EKSPO-a 2027; Doba prevlasti lex specialis-a
Sve učestalija praksa korišćenja mehanizama lex specialis-a u Srbiji za suspendovanje postojećeg zakonodavstva izaziva dodatnu uzbunu u vezi sa kredibilitetom i otkriva stvarne namere iza Zakona o EKSPO. U tom kontekstu, treba pomenuti takozvane Mrdićeve zakone koje preispituje Venecijanska komisija i kontroverzni slučaj zgrade Generalštaba, koji je doveo do sudskog postupka protiv resornog ministra. Posebni zakoni su se proširili do te mere da pravni strulnjaci i istraživači aktuelni period opravdano nazivaju „dobom prevlasti prostornih planova područja posebne namene“.