Pripreme za specijalizovanu izložbu EXPO 2027 Beograd odvijaju se u trenutku kada je međunarodna reputacija aktuelnog režima u Srbiji ozbiljno narušena.
Izveštaji relevantnih međunarodnih tela kontinualno ukazuju na dramatičan deficit u vladavini prava i sistematsko urušavanje demokratskih institucija. Takvo okruženje stvara visoku pravnu i poslovnu neizvesnost za sve međunarodne partnere i investitore. Evropski parlament, Evropska komisija, kao i Evropski ekonomski i socijalni komitet, već su prepoznali ozbiljne sistemske probleme u samoj organizaciji beogradske EXPO izložbe.
Istovremeno, lokalne inicijative, nevladine organizacije, stručna javnost i akademska zajednica u Srbiji jednoglasni su u oceni: ovaj projekat prate teške pravne i ekonomske nepravilnosti, a njegova realizacija se sprovodi na štetu, a ne u interesu lokalnog stanovništva.
Evropske institucije prepoznaju sistemske probleme korupcije
Evropski parlament (EP) izrazio je duboku zabrinutost zbog sveprisutne korupcije i netransparentnog trošenja javnih sredstava u Srbiji. U kontekstu beogradskog EKSPO 2027, poseban naglasak je stavljen na bezbednosne propuste i odsustvo nezavisnog nadzora nad velikim infrastrukturnim projektima, što direktno ugrožava integritet same izložbe. Rezolucija izričito ističe da se domaći zakoni zaobilaze, a da rokovi za pravnu zaštitu i podnošenje ponuda na tenderima nisu u skladu sa standardima Evropske unije.
Na ove probleme upozorava i Evropski ekonomski i socijalni komitet koji je, zajedno sa predstavnicima civilnog društva iz Srbije, podržao zahteve lokalnog stanovništva i izdao oštro upozorenje zbog potpune netransparentnosti projekta.
Vlada Švedske donela je odluku da preispita svoju podršku Srbiji, striktno se držeći principa da se evrointegracije moraju zasnivati na stvarnim zaslugama. Delovi finansijske i tehničke pomoći državnim agencijama u Srbiji se obustavljaju i povlače upravo zbog rastuće korupcije i nepoštovanja vladavine prava.
U izveštaju Evropske komisije za 2025. godinu se eksplicitno navodi prekomerna upotreba sile protiv demonstranata, uz konstataciju da nema napretka u oblasti osnovnih prava i pravosuđa.
U izveštaju organizacije „Freedom Hous“ za 2026. godinu upozorava se da vladajuća stranka u Srbiji „kontinuirano erodira politička prava i građanske slobode, vršeći pravni i vanpravni pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva“.
Lokalne zajednice i civilno društvo na prvoj liniji fronta protiv Specijalizovane izložbe EKSPO 2027
Bes javnosti zbog nepoštovanja bezbednosnih standarda i korupcije u javnim projektima kulminirao je 1. novembra 2024. godine, nakon što se urušila nadstrešnica nedavno renovirane železničke stanice u Novom Sadu. Ovaj tragičan događaj pokrenuo je talas masovnih protesta širom zemlje i poslužio kao najstrašniji primer rizika sa kojima se Srbija suočava.
Taj incident je razotkrio dva ključna problema:
Bezbednost i odgovornost: Uprkos građanskoj mobilizaciji i protestima koji traju duže od godinu dana, nijedan odgovorni pojedinac niti kompanija nije krivično gonjen, što direktno ukazuje na sistemsku zaštitu privilegovanih aktera od strane režima.
- Pad nadstrešnice u Novom Sadu: ukinut pritvor Vesiću i Momiroviću
- Više tužilaštvo u Novom Sadu najavilo žalbu nakon obustave postupka optuženih za pad nadstrešnice
- Izgoreo kabinet tužioca JTOK-a koji vodi slučaj nadstrešnica
- Nadstrešnica: tri postupka, potvrđeno pola od jedne optužnice
Nedostatak transparentnosti: Državni građevinski poslovi dodeljuju se konzorcijumima sa dokumentovanim političkim vezama, mimo tendera. Vlast je u potpunosti zaobišla standardni regulatorni nadzor i nezavisnu kontrolu. Zbog toga akademska i stručna zajednica jednoglasno zahtevaju hitno skidanje oznake tajnosti sa svih ugovora i bezbednosnih izveštaja, ali projektna dokumentacija i dalje ostaje nedostupna javnosti.
- Anketna komisija za pad nadstrešnice: Nedostaje suštinska dokumentacija, a ona objavljena otkriva javašluk
- Transparentnost Srbija: Objavljivanje dokumenata o padu nadstrešnice nepotpuno
- Kako su dokumenta iz tužilaštva o padu nadstrešnice završila kod Aleksandra Vučića
Širom Srbije raste masovni otpor projektu. Kako bi skrenuli pažnju domaće i međunarodne javnosti na katastrofalne posledice projekta EKSPO 2027, građani organizuju brojne akcije i inicijative.
Neke od njih uključuju:
- Javnu peticiju „STOP korupciji, otkažite EKSPO“ potpisalo je 120.512 građana i ona je direktno upućena Međunarodnom birou za izložbe (BIE).
- Civilno društvo, stručnjaci i nevladine organizacije jednoglasno su izrazili zabrinutost zbog netransparentnosi ovog projekta
- RERI: Vlada suprotno zakonu proširuje EKSPO za još 250 hektara
- Anketna komisija pozvala na povlačenje izmena zakona o EKSPO
- Nema javnih nabavki za EKSPO
- Grupa stručnjaka sastavila je pismo „Formalno obaveštenje o sistemskom kršenju zakona, korupciji i bezbednosnim rizicima u vezi sa EKSPO 2027 u Beogradu“ (”Formal Notice Concerning Systemic Legal Violations, Corruption, and Safety Risks Related to EXPO 2027 Belgrade, Serbia “). Zahvaljujući organizaciji Zbor Stari Grad, ovaj dokument je podržalo i potpisalo 6.411 ljudi, nakon čega je 28. avgusta 2025. godine dostavljen generalnom sekretaru Međunarodnog biroa za izložbe (BIE), gospodinu Dimitriju Kerkentzesu u Parizu. Do danas, BIE nije odgovorio na ovo zvanično upozorenje. Uprkos tome, u intervjuu za časopis Forbes u februaru 2026. godine, gospodin Kerkentzes je tvrdio da je „otvoren za dijalog i spreman da razgovara sa građanima Srbije o njihovim brigama“.
- Nastavljaju se kontinuirani masovni protesti studenata i građana. Grupa studenata i profesora sa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu formirala je inicijativu „EXPOdiraću“, čiji je cilj stručno razotkrivanje i dekonstrukcija građevinskih i bezbednosnih rizika projekta.
- Grupa Pariz 11.52 od Međunarodne kancelarije za izložbe traži da EKSPO 2027 bude otkazan
- „Expodiraću“: Studenti protestuju ispred Gradske uprave protiv prostornog plana za EKSPO
- U Sava centru sastanak o EKSPO-u, studenti protestuju, pozivaju građane da im se pridruže
- Opozicija ujedinjena protiv centralnog SNS projekta: „Zaustavljanje EKSPO je od nacionalnog značaja“
Nažalost, tragedija u Novom Sadu (2024.) nije jedini dokaz opasne i nekontrolisane gradnje u Srbiji. Glavna železnička stanica „Prokop“ u Beogradu – gradu domaćinu EKSPO izložbe – predstavlja identičan primer. Ova stanica je puštena u rad i pre zvaničnog otvaranja u oktobru 2023. godine. Do danas, „Prokop“ nije dobio upotrebnu dozvolu, a svakodnevno ga koriste hiljade putnika. Za to postoje dva osnovna razloga: prvo, radovi nisu izvedeni u skladu sa građevinskom dozvolom; i drugo, ne postoje nikakvi dokumentovani dokazi da je objekat prošao obavezan tehnički pregled. Na nosećim stubovima već su se pojavile pukotine.
- Stanica Prokop bez upotrebne dozvole i tehničke dokumentacije za zaštitu od požara
- Novi slučaj Prokop? Radovi na stanici Novi Beograd se izvode zbog problema s nosivošću konstrukcije i bez dozvole
7. aprila 2026. godine, srušio se kran na gradilištu novog mosta preko reke Save u Beogradu, usmrtivši radnika (stranog državljanina). Izvođač radova na ovom projektu je PowerChina – ista kompanija koja na projektu EKSPO angažuje radnike bez radnih dozvola radnih dozvola. Građevinska inspekcija je zatvorila ovo gradilište, a istraga javnog tužilaštva je i dalje u toku.
S obzirom na to da bi Beograd trebalo da ugosti milione međunarodnih posetilaca i osoblja tokom EKSPO 2027, ovi strukturni bezbednosni alarmi se ne smeju ignorisati. Oslanjanje na infrastrukturu koja se gradi uz zaobilaženje svih standardnih bezbednosnih protokola stvara visokorizično okruženje u kojem bi „uobičajeno poslovanje“ moglo dovesti do još jedne katastrofe.
Srpski umetnici pozivaju međunarodnu umetničku zajednicu na bojkot izložbe EKSPO 2027
U otvorenom pismu, umetnici i naučnici iz Srbije pozvali su međunarodnu umetničku zajednicu na bojkot beogradske EKSPO 2027 izložbe. Oni upozoravaju da režim koristi umetnički i kulturni aspekt ove manifestacije kao paravan za prikrivanje sistemske korupcije i represije nad domaćom kulturnom zajednicom.
Pokret Zajednice umetnosti i kulture nastao je u znak solidarnosti sa masovnim studentskim protestima koji su izbili krajem 2024. godine. Kao odmazdu za ovaj bunt, vlast je pokrenula otvoreni progon kulturnih radnika kroz drastične budžetske rezove, cenzuru, profesionalne pritiske i postavljanje politički podobnih kadrova na ključne funkcije.
Zajednica umetnosti i kulture ističe da je budžet za kulturu u Srbiji pao na svega 0,67% ukupne državne potrošnje, što je najniži nivo u Evropi. Dok su lokalni umetnici gurnuti u ekstremnu finansijsku nesigurnost, ogromna javna sredstva preusmeravaju se na konkurse isključivo povezane sa projektom EKSPO. Na redovnim konkursima za 2026. godinu drastično su smanjena sredstva, uslovi su potpuno nejasni, a članovi komisija koji odlučuju o pobednicima ostali su anonimni javnosti. Nasuprot tome, konkursi za EXPO nudili su veće nagrade i funkcionisali kao direktan poziv celoj kulturnoj sceni na saradnju sa režimom – međutim, odziv umetnika je ostao izuzetno mali.
- Konkurs za finansiranje projekata u oblasti kulture i umetnosti u okviru „Ekspo 2027 Beograd“
- Novac iz budžeta za kulturu preusmeren na EKSPO: Vlast ucenjuje celu umetničku scenu Danas; Juni 2026
Kolektiv apeluje na međunarodne kolege da odbiju bilo kakvu zvaničnu saradnju sa ovim projektom i da, umesto toga, pruže direktnu i aktivnu podršku nezavisnoj kreativnoj zajednici u Srbiji.
Sistemski kolaps
Ovi infrastrukturni problemi ne dešavaju se u vakuumu; oni su direktna posledica potpunog sloma sistema institucionalnog nadzora. Nedavni događaji jasno oslikavaju duboku krizu nezavisnosti institucija u Srbiji:
- Policijski upad na univerzitet (31. mart 2026): Racija na Univerzitetu u Beogradu svesno je narušila akademsku i institucionalnu autonomiju.
- Kontroverzni „Mrdićevi zakoni“: Ove zakonodavne izmene, koje se trenutno nalaze pod lupom Venecijanske komisije, prete da potpuno demontiraju mehanizme kontrole i ravnoteže neophodne za transparentno upravljanje državom.
Kada policija može nekažnjeno da upada na univerzitete, a zakoni se kroje tako da eliminišu svaku kontrolu, kapacitet za nezavisni nadzor nad megaprojektima poput EKSPO 2027 praktično više ne postoji.
Zaključak
Infrastruktura je jaka samo onoliko koliko su jake i nezavisne institucije koje je nadgledaju. Sve dok Srbija ne vrati institucionalnu odgovornost i ne dokaže da njeni „prestižni“ projekti ispunjavaju osnovne pravne i tehničke bezbednosne standarde, put ka izložbi EKSPO 2027 ostaje izuzetno opasan i neizvestan poduhvat.